Roze svet | Roda.rs

Idi na sadržaj

0800 000 500Besplatni info telefon

Snažan utisak pojačan nežnim nijansama

Trendovi u svetu vina su promenljivi, neka interesovanja su prolazna, dok neki ukusi i sorte imaju konstantnu publiku. Roze vina već godinama beleže stalni lagani uspon u popularnosti, naročito tokom onog sunčanijeg dela godine kada se njihova prirodna lakoća tako dobro uklapa u opuštene note leta i proleća.

Istorijski posmatrano veoma je verovatno da su prva vina koja je čovečanstvo stvorilo pripadala upravo kategoriji rozea. Sam njihov naziv asocira na spektar nežnih nijansi koji se kreće u opsegu od suptilne bledonarandžaste do izražajne rumenocrvenkaste.

Dok se na francuskom, engleskom i portugalskom govornom području ovo vino zove rosé, u Španiji je poznato kao rosado, a u Italiji ga zovu rosato.

Kao što znamo boja vina dolazi od antocijana koji se nalaze u ljusci grožđa, pa je najčešća procedura za dobijanje rozea zasnovana na metodi kontakta sa ljuskom. Roze se može dobiti i kao deo procesa proizvodnje crvenog vina metodom saignée koja podrazumeva uklanjanje dela soka u početnoj fazi proizvodnje da bi se povećao nivo tanina.

Od uklonjenog soka daljom preradom nastaje roze. Metoda prostog mešanja belog i crvenog vina nije popularna, mada se toleriše kod određenih vrsta penušavih vina.

Roze vina mogu biti i penušava i polupenušava, a što se tiče nivoa šećera kreću se od suvih do slatkih. Interesantno je da je sadržaj antioksidantnih materija veći nego kod belih vina, što je posledica činjenice da je najveći deo ovih jedinjenja kod grožđa koncentrisan u ljusci zrna.

Najčešće korišćene sorte grođža za proizvodnju rozea su Cabernet Sauvignon, Merlot, Sangiovese, Grenache i Syrah. Možda najpoznatiji je onaj iz francuske Provanse čiju boju karakteriše nežna nijansa lososa, ali na glasu su i italijanski i španski rozei. Domaća roze scena takođe ima čime da se podiči, zato vam preporučujemo da temeljno istražite našu bogatu ponudu.