 BILO BI VIŠE VODE Zbog klimatskih promena koje su uzrokovane, između ostalog i bacanjem hrane, vodeni resursi na Zemlji se smanjuju, sve je više suša, a izvori pitke vode su sve manje izdašni. Za navodnjavanje, na primer, jedne stabljike paradajza, potroši se hiljadu litara vode godišnje. Smanjimo bacanje hrane za više sveže, pitke vode u svetu! |  VAZDUH BI BIO SVEŽIJI Fosilna goriva proizvode CO2 koji je jedan od uzroka zašto su nam leta sve toplija, a zimi ima sve manje snega. Čak 8 do 10% gasova staklene bašte nastaje zbog bacanja hrane. Kombajn koji vrši žetvu pšenice i kamion koji je prevozi koriste fosilna goriva koja zagađuju vazduh. Što više hrane bacamo, više se pšenice mora proizvesti, više kombajna mora u žetvu, a više kamiona mora prevoziti pšenicu. Smanjimo bacanje hrane za svežiji i čistiji vazduh. |
 UŠTEDELI BISMO Ako svaki mesec bacimo gotovo 6 kg hrane, a pretpostavimo da je trošak bio (barem) 800din / 6,82 eur, to znači da godišnje svako od nas baci (barem) 9600din / 81,60 eur. Taj novac se sigurno može i pametnije iskoristiti, zar ne? Smanjimo bacanje hrane i uštedimo! |  BILO BI MANJE ZAGAĐENJA Hrana koju bacamo u mešani otpad doprinosi globalnom zagrevanju jer hrana bačena u mešoviti otpad truljenjem stvara metan (CH4), gas staklene bašte koji doprinosi globalnom zagrevanju koje dovodi do globalnih promena klime. Smanjimo bacanje hrane i čuvajmo prirodu! |
